Распрострањена је у Србији у планинском подручју, али је никада на једном месту нећете пронаћи у великом броју. С обзиром да расте на пањевима, вероватно има и лековитих својстава, али њена малобројност до сада није заинтересовала научнике да је детаљније испитају.
Писати о једној гљиви, а посебно навести њено име које је најчешће у употреби, понекад није ни мало лако. Grifola frondosa - зец гљива, сиви жбун, јеленово уво, само су нека од имена за ову интересантну гљиву. Јапанци је зову маитаке, што значи "печурка која игра".
Висок садржај протеина и ниска калорична вредност јесу главни разлози хранљивости гљива. Разликују се од биљака, јер садрже све есенцијалне аминокиселине потребне за људски организам, а исто тако разликују се од животињских намирница, јер садрже минималне количине липида.
У оквиру биљних заједница клисуре Градца јавља се изузетно велики број врста макрогљива – до сада их је забележено око 240. Ово сигурно није и коначан број, обзиром да су циклуси плодоношења различитих врста крајње различити, па се очекује да је он чак и већи.
Једна од гљива које су захвалне за узгој су и буковаче.Потражња за гљивом буковачом све се више шири, те је обезбеђена продаја свих произведених количина. Буковачу једноставно можете да произведете јер ...