Задужбине и задужбинарство имају дугу традицију у српском народу. У Србији има 110 задужбина, од којих је велики број, како стручно кажу историчари, неактиван, па је недавно почело законско уређење области задужбинарства и усклађивање са европским стандардима.
Велика количина падавина у месецу мају утицала је негативно на већину пољопривредних култура. Велика количина кише и гравитационе воде са околних брда и планина проузроковале су повећање нивоа површинских и подземних вода .Сведоци смо вишедневних дешавања на територији целе земље и какве су штете настале утицаием оваквих временских неприлика.
Пољопривреда не сме бити индустрија, требамо је вратити век уназад, а сељака и земљу узајамно вратити једно другоме. На ту тему наводе нас различите стазе са разних полазишта. Већина струке рећи ће да еколошка производња не може прехранити становништво, да је реално десетак посто такве хране, прехрамбена индустрија има све лабавије критеријуме о хемијским додацима храни и злоупотребљава науку, слабо образовање и сиромаштво потрошача доводи до стагнације у едукацији: што то уопште јесте еколошка или органска храна . Неделотворне инспекције, да само избаце непрописно декларисану храну, испразнил
Српско село Рашке области одбројава своје последње дане – гаси се, остаје без становника. Из села воде једносмерни путеви са два крака. Један крак води у друге крајеве средишње Србије и у свет, а други једносмерни крак води на онај свет. Не враћају се ни једни ни други. За ове прве село је умрло, а ови други су умрли за себе и остале. Са њима умире и село.
Народне мудрости су мудрости хиљадугодшњих искустава. Добрих или – лоших. Имају огромну вредност ако се из њих извуку поуке. Као у оној да у свакој невољи има и по нешто – добро. Несрећне последице после катастрофалних поплава у Србији исправљаће се споро и веома тешко. Оно опште-народно (струја-вода-путеви-мостови-школе-. . .) ићи ће неким током, у зависности од многих околности. Вероватно без већих дилема, већ према (финансијским) могућностима и познатим стандардима.