Пчелињи крпељ вароа прилагођен је паразитарном начину живота. Храни се хемолимфом ларви, лутки и одраслих пчела. Веома је покретљив , спретно се качи на пчелу домаћина , лако се пребацује са једне пчеле на другу , као и са мртвих на живе пчеле. Разможава се тако што женка полаже јаја у залежене ћелије саћа (радије у трутовске него у радиличне и то непосредно пред затварање легла.
За лечење тежих болести обавезно препоручујемо консултовање лекара, али је важно напоменути да пчелињи производи немају негативних утицаја на људски организам изузев у случају преосјетљивости (алергичности) на исте (ради се најчешће о полену и пчелињем отрову).
За лечење тежих болести обавезно препоручујемо консултовање лекара, али је важно напоменути да пчелињи производи немају негативних утицаја на људски организам изузев у случају преосјетљивости (алергичности) на исте (ради се најчешће о полену и пчелињем отрову).
Многи искусни пчелари знају предзнаке обилног медоношења. Према понашању које називају “игра пчела” може се утврдити какво ће медоношење бити са поједних пчелињих паша.
Зашто пчеле тешко примају другу матицу? То је питање које још увек чека конкретан одговор. Међутим, одговор је на видику и решење на дохват руке. Свака матица окружена је одређеним бројем пчела пратиља које се непрекидно мењају. Те пчеле хране матицу, негују и са њом раде измену биохемијске информације. Пчеле које окружују матицу човек је назвао матична свита.