“Вештачко азотно ђубриво је добро за очеве и лоше за синове” – холандска изрека.
У јесен, одмах после планирања баште,а следећих сезона одмах после скидања приноса, обухватите канапом кочиће леје, протресите површину леја, коју сте ограничили канапом, великим плоскорезом Фокина. То треба урадити баш плоскорезом, да би се што више искидало и протресло остало у земљишту корење биљака и корова, ако га је било у лејама.
Биљна органика у компостним гомилама постаје компост онда када буде местимично прерађена (поједена) од стране земљишних бактерија, микроба, гљивица, разних црва и глисти и друге земљишне популације. У процесу такве прераде, још у компостним гомилама, ишчезавају амонијак и слободни азот који су штетни и за биљке и за микроорганизме, и компост, узнесен на баштенске леје, постаје користан и за биљке и за земљишну живу средину.
Све биљке, као и све живо на планети Земљи, захтева посебне услове за живот, пре свега, добру и здраву храну. Биљке добијају храну из земље за коју су чврсто привезане својим корењем и не могу се премештати у потрази за бољим условима. И, мало ко зна, да храна, коју биљке добијају из земље, чини свега 2 – 6% њихове потребе за храном, а да од 94 – 98% хране биљке узимају из ваздуха, односно, атмосфере.
Примена сировог стајњака и минералних ђубрива захтева дубоко орање или прекопавање земљишта, чиме се уништава природна структура земљишта. Апсолутна већина земљорадника је убеђена да орање или прекопавање чине земљу растреситијом и зато погоднијом за живот биљака на њој. Међутим, они веома греше.