Povrtarstvo :

“Veštačko azotno đubrivo je dobro za očeve i loše za sinove” – holandska izreka.

U jesen, odmah posle planiranja bašte,a sledećih sezona odmah posle skidanja prinosa, obuhvatite kanapom kočiće leje, protresite površinu leja, koju ste ograničili kanapom, velikim ploskorezom Fokina. To treba uraditi baš ploskorezom, da bi se što više iskidalo i protreslo ostalo u zemljištu korenje biljaka i korova, ako ga je bilo u lejama.

Biljna organika u kompostnim gomilama postaje kompost onda kada bude mestimično prerađena (pojedena) od strane zemljišnih bakterija, mikroba, gljivica, raznih crva i glisti i druge zemljišne populacije. U procesu takve prerade, još u kompostnim gomilama, iščezavaju amonijak i slobodni azot koji su štetni i za biljke i za mikroorganizme, i kompost, uznesen na baštenske leje, postaje koristan i za biljke i za zemljišnu živu sredinu.

Sve biljke, kao i sve živo na planeti Zemlji, zahteva posebne uslove za život, pre svega, dobru i zdravu hranu. Biljke dobijaju hranu iz zemlje za koju su čvrsto privezane svojim korenjem i ne mogu se premeštati u potrazi za boljim uslovima. I, malo ko zna, da hrana, koju biljke dobijaju iz zemlje, čini svega 2 – 6% njihove potrebe za hranom, a da od 94 – 98% hrane biljke uzimaju iz vazduha, odnosno, atmosfere.

Primena sirovog stajnjaka i mineralnih đubriva zahteva duboko oranje ili prekopavanje zemljišta, čime se uništava prirodna struktura zemljišta. Apsolutna većina zemljoradnika je ubeđena da oranje ili prekopavanje čine zemlju rastresitijom i zato pogodnijom za život biljaka na njoj. Međutim, oni veoma greše.