Повртарство :

Ево већ много година пратим своје комшије и помажем им по баштама. Не пратим их ја само из просте радозналости, већ и због тога што желим да понешто позајмим из њихове праксе и рада у башти, и, можда, дођем до неког корисног сазнања за себе.

До пре неколико деценија пасуљ се код нас гајио скоро искључиво уз ослонац, углавном као здружени усев са кукурузом. Са преласком на индустријску пољопривреду увезене су ниске сорте пасуља и бораније због једноставније производње. Међутим, квалитет приноса ове биљке гајене уз ослонац далеко је већи и оправдава повећано улагање и рад. Највише се исплати сејати високе сорте бораније са широком махуном, док пасуљ уз ослонац гаје још само ретки ентузијасти због велике конкуренције из увоза и они који не желе да ризикују са ГМО пасуљем из Аргентине.

У последње време хемијска предузећа (азотаре) упорно нуде баштованима и фармерима такозвано „биођубриво“. Специјалисти – агрономи са високим научним звањима дају том „биођубриву“ високе оцене и препоручују га „за све облике земљишта“. Ова ђубрива се производе углавном од тресета екстрактирањем хумусних киселина, које садрже многе хемијске састојке, корисне за раст и развој биљака...

Овај наслов је врло важан као објашњење повртарима, који желе да имају увек родну башту, без много труда око обраде самог земљишта и око сузбијања корова, који загорчава живот многих земљорадника.

Врло велики број пољопривредника мисли да је хумус, компост или трулеж. Знајући, притом, да је хумус гарант плодности земље, земљорадници настоје да унесу у земљиште што је могуће више компоста или стајњака, а многи уз то додају још и минерално „гнојиво“ (наводници су употребљени зато што је минерална хемија отров за земљу и уништитељ хумуса).