Код бављења пољопривредном производњом никада не може бити "досадно". У том послу стално се јављају неки "нови" проблеми, који терају произвођаче да стално уче и примењују промене у начину производње...
У задњих неколико година имамо све веће муке са пужевима. Разлог су топла лета и пролећа у којима има доста падавина, осим тога сведоци смо све већег броја напуштених сеоских имања која нико не одржава па су они извор ширења разних штеточина...
Једна од главних карактеристика породичних пољопривредних газдинстава у Србији, посебно идући према југу, јесте мали посед – просечне величине 3 хектара- уз просечну величину парцеле од свега 0,3 хектара. Организовање производње на тако малом и разуђеном поседу носи са собом низ проблема: нерационална употрба механизације, немогућност примене савременије агротехнике, проблеми набавке репроматеријала, још већи проблеми у пласману евентуалних тржних вишкова итд.
Код појединих биљака јавља се биолошки феномен, а то је да могу лучити једну или више биохемиских материја, које утичу на раст, размножавање и преживљавање других биљака и организма. Ове материје делују инхибиторно или стимулативно на друге биљке и организме.
У домаћинство је пристигло скоро све што смо произвели у овој години. Мало је тога остало да се бере или са њива уклања у наредним месецима. Имамо на све стране одложеног воћа и поврћа које није нашло трајно решење. Остаци воћа се могу добро искористити за справљање компота или пекмеза, како од појединачних врста тако и од комбинација две или више њих. За дугу зиму ће добро доћи. Остатке неупотребљеног поврћа ниже класе такође треба очистити, опрати, нарезати и конзервирати као мешану зимску салату. За даље чување у свежем стању оставити само здраве и једре плодове.