Последњих деценија XX века, у развијеним земљама сточарство је организовано на великим фармама у индустријском систему држања. Од фармских животиња захтевала се висока производња, брз пораст животиња, висока плодност, ефикасна конверзија сточне хране, висок квалитет производа и добра зарада. Наметнути захтеви, скоро да су животињу посматрали као робота, а све са циљем да се преко високе производње млека, меса или јаја, оствари висок профит.
Животињама у органској производњи морају да се обезбеде услови на фарми који теже ка постизању максималне отпорности животиња од болести као и спречавању појаве инфекција, јер је циљ органске производње у сточарству да се гаје здраве и отпорне животиње, које ће бити гаранција за добијање квалитетних органских производа за људску исхрану.
Исхрана оваца се заснива на искоришћавању енергије кабастих хранива. У нашим условима то су испаша у току летњег периода и најчешће сено у току зимског. С обзиром на релативно ниске захтеве оваца за смештајем (ако их поредимо са свињама или кравама за производњу млека), исхрана оваца је најбитнији део овчарске производње.
Повољни микроклимаски услови су веома важан чинилац, којим се може достићи и одржавати висока производња, али исти тако се у неодговарајућим микроклимаским условима производња може изгубити. Од микроклимаских параметра најзначајнији је састав ваздуха у стаји...
Сунчаница и топлотни удар су обољења мозга и продужене кичмене мождине изазване прејаким загревањем преко лета. Загревање поменутих органа доводи до поремећаја нервних центара за дисање и крвотока у мозгу...