Зелене резнице су делови младара дужине 10 – 15cm и дебљине 3-5 mm. Оне се боље ожиљавају од зрелих резница – због већег садржаја асимилатива и фитохормона услед интензивне фотосинтезе.
Ово је стара помотехничка мера којом се успорава бујност воћака ( јабуке, крушке ), а у последње време се примењује и код трешње. Овом мером се задржавају храњиве материје у круни и смањује се њихово премештање у коренов систем, што утиче на смањење бујности и појачано образовање цветних пупољака.
Према времену почетка формирања цветних зачетака, листопадне воћке деле се у три групе...
Висока рентабилност гајења, повољност природних услова и могућност пласмана трешње на домаћем и иностраном тржишту пробудило је интересовање пољопривредних произвођача за подизање засада и гајење трешње у комерцијалне сврхе.
После ораха, као доминантне врсте, лешник је најзначајнија врста из језграсте групе воћака. Иако је леска раширена на великом пространству наше планете ( било као шумска састојина или гајена култура ) као једна од најстаријих воћака (уведена у културу пре више од 2000 година, и упркос лаком размножавању вегетативним путем, производња лешника у свету је дефицитарна, док на нашем тржишту не подмирује ни 20 % реалне тражње.