Воћарство :

Јагода се може садити током целе године.У широј пракси јагода се најчешће сади у јулу или августу,рано с јесени или пролећа. Јагода се сади у јулу и августу из више разлога и то: у првој години после сађења добијају се високи приноси од 7000-10000 kg/hа. затим гајењем јагоде као једногодишње културе спречава се ширење вирусних оболења. Али сађење у овом периоду захтева обезбеђивање живића и наводњавање.

У нашем воћарству шљива, несумњиво, заузима прво место. Говорећи бројкама на њу отпада око 65%. Што се тиче сортимента најзаступљенија је сорта пожегача, око 50%, а широко су распрострањене и чисто ракијске сорте: црвена ранка, метлаш, трновача, моравка, пискавац, беле шљиве, џанарике, петровке, мирисавке и друге.

Код старијих стабала воћака, при крају родности, често долази до слабљења вегетативне моћи, леторасти су дужине испод 25 сантиметара, долази до појачаног огољавања грана, изрођавања плодова и до масовне појаве водопија. Воћке се подмлађују и у случају јаче туче града и приликом прекалемљивања. У таквим случајевима, да би се обновила вегетативна маса, родна површина и продужио век експлоатације воћки, приступа се њиховом подмлађивању.

Lonicera caerulea var. kamchatica је нова воћна врста, плод је богат антиоксидансима, витаминима, гвожђем и осталим храњивим материјама.У род долази половином маја и представља најрањије воће, након зимског мировања.

У јесен се одсеку једногодишње гранчице на 20-30 cm дужине, стратификују се у адекватној просторији и оптималним условима, а на пролеће се саде у нарочито припремљене леје, односно парцеле на баштенском земљишту или у стакларама на размаку 40-80 x 10-15 cm. Сађење се врши на такву дубину да изнад површине земљшта вире један до два лисна пупољка из којих ће се развити леторасти.