Земља :

Вишегодишња биљка са великим плавичасто-зеленим сочним листовима. Мале је хранљиве вредности, 100 g јестивог дела садржи 27 калорија. Богата је витамином С. Користи се зими (јер лети губи на укусу и жилав је) за варива, јела са месом и сложенце. Бере се током целе зиме и рано с пролећа, али је најбољег укуса после прва два мраза.

"Поморавка" се бере крајем октобра и почетком новембра и чува неколико месеци. Има слатконакисео, освежавајући укус и дискретну арому. Може се користити свежа и за разковрсну прераду. Треба је више ширити и што пре пренети у националну банку гена да би се сачувала.

После пасуља и грашка, сочиво је најраспростањенија махунарка, лако се припрема и одличан је извор многих хранљивих материја. Познато је око четрдесетак сорти, које се разликују по боји, величини и облику.

Географско порекло тикава још увек је спорно. Ипак, сматра се да су обична и мускатна пореклом из Америке, а да је постојбина бундеве блиски исток. Неспорно је, међутим, да су све три врсте пренете на друге континенте после открића Америке. Томе у прилог говори податак да је Кристофер Колумбо у свој дневник 3.децембра 1492.године забележио тренутак када је први пут на Карибима угледао непознату биљку, која је, у ствари, била тиква. Значи, може се слободно сматрати да је то датум њеног открића.

У одгоју ћурака, за разлику од кокошака, могући су већи пропусти па и економски губици. Зато не схватајте сувише олако овај посао ма колико сличан био узгоју бројлера или кока носиља ...