Сорте кромпира се разликују по начину употребе и по дужини вегетације. По начину употребе све сорте се деле на стоне, сточне, индустријске (за прераду у чипс, помфрит, пире и скроб) и универзалне. Према начину спремања јела стоне сорте могу бити сорте за кување и салатне сорте.
Јун је месец са оптималним условима за развој биљног и животињског света.Временски услови се коначно стабилизују, дани су дуги и топли, а влаге у земљишту има довољно. Долази до велике експанзије у развоју биљака. Цветају познате медоноше - купина, малина, аморфа [багремац], многе врсте коровског биља, а у вишим пределима почиње ливадска паша
Компост настаје микробиолошким разлагањем различитих врста органских материја (биљног порекла) при чему је неопходно да је сав материјал здрав и без штетмх остатака пестицида, тешких метала, антибиотика и микотоксина. Компост се припрема у одвојеном делу баште, најбоље у сенци и то на земљишту, у дрвеним или жичаним сандуцима, корпама, или у компостеру, а користе се биљни и дмги органски здрави отпаци као што су остаци поврћа, трава, лековитог биља, лишће, слама, пепео, рожина, живински измет, комина. Висина хумке за компостирање је од 50-180 cm (нижа хумка – бржа разградња), ширина до 150 cm
Половином прошлог века дошло је до нагле индустријализације производње у свим гранама привреде и пољопривреде, па и виноградарства. Повећање производње до неслућених висина, у циљу остваривања великих профита, побољшања живота били су основна визија.
Колико год је сушење и сува шљива традиција наших простора, осушени плодови без коштице намењени даљој преради, су веома ретки и то само при производњи марципана. Овај вид сушења код нас среће се у тзв. домаћој радиности и то у веома малој количини намењеној за личне потребе.