Земља :

Пасуљ има велике потребе у хранивим материјама.Пасуљ са 100kg зрна и одговарајуће количине вегетативне масе утроши 7,8-8,6 kg азота, 1,5-1,8 kg фосфора и 3,2-3,8 kg калијума. Потребе у азоту су много веће него код пшенице (3-4 пута) а у фосфору и калијуму разлике су мале. При одређивању количине ђубрива треба узети у обзир да потребе у азоту већим делом обезбеђује путем квржица.

Успешност пчеларења заиси oд избора одговарајуће пчелиње паше. То је она пчелиња паша која поредсоствених потреба осигурава за пчелињу заједницу више нектара. Код еко-пчеларења потребно је да пашно подручје буде заштићено од хемијских загађивача. Таква се подручја налазе у шумама, у заштићеним подручјима, резерватима и на земљиштима где се производи здрава храна...

Племенита винова лоза (V. Vinifera L.) спада у ред гајених биљака које су веома осетљиве на биљне болести и штеточине. Посебност племените лозе, у односу на друге врсте рода Vitis, је у томе што је она осетљива према болестима (пламењачи, пепелници) и штеточинама (филоксери) које су у Европу пренете из Америке, док су врсте лозе пореклом из Америке, на те болести и штеточине, углавном отпорне.

Врсте и форме из рода Cornus sp. су често размножаване у нашим расадницима. Дрво дреновина је јако тврдо, тешко и жилаво, те се употребљава у различите сврхе. Дрењине су цењене за људску исхрану, било да се конзумирају сирове или се од њих прерађују различити специјалитети као: воћни сок, компот, слатко, ликер, а најчешће пекмез.

Виноградарство, по принципима органске пољопривреде, подразумева производњу здравог грожђа и квалитетног вина. Уважавају се биолошки закони, подржавају и унапређују природна плодност и биолошки процеси у земљишту, користи његова микробиолошка активност која доприноси правилној исхрани лозе. Обрада земљишта своди се на најмању меру, а забрањена је употреба минералних ђубрива и синтетичких пестицида у заштити.