Zemlja :

Pasulj ima velike potrebe u hranivim materijama.Pasulj sa 100kg zrna i odgovarajuće količine vegetativne mase utroši 7,8-8,6 kg azota, 1,5-1,8 kg fosfora i 3,2-3,8 kg kalijuma. Potrebe u azotu su mnogo veće nego kod pšenice (3-4 puta) a u fosforu i kalijumu razlike su male. Pri određivanju količine đubriva treba uzeti u obzir da potrebe u azotu većim delom obezbeđuje putem kvržica.

Uspešnost pčelarenja zaisi od izbora odgovarajuće pčelinje paše. To je ona pčelinja paša koja poredsostvenih potreba osigurava za pčelinju zajednicu više nektara. Kod eko-pčelarenja potrebno je da pašno područje bude zaštićeno od hemijskih zagađivača. Takva se područja nalaze u šumama, u zaštićenim područjima, rezervatima i na zemljištima gde se proizvodi zdrava hrana...

Plemenita vinova loza (V. Vinifera L.) spada u red gajenih biljaka koje su veoma osetljive na biljne bolesti i štetočine. Posebnost plemenite loze, u odnosu na druge vrste roda Vitis, je u tome što je ona osetljiva prema bolestima (plamenjači, pepelnici) i štetočinama (filokseri) koje su u Evropu prenete iz Amerike, dok su vrste loze poreklom iz Amerike, na te bolesti i štetočine, uglavnom otporne.

Vrste i forme iz roda Cornus sp. su često razmnožavane u našim rasadnicima. Drvo drenovina je jako tvrdo, teško i žilavo, te se upotrebljava u različite svrhe. Drenjine su cenjene za ljudsku ishranu, bilo da se konzumiraju sirove ili se od njih prerađuju različiti specijaliteti kao: voćni sok, kompot, slatko, liker, a najčešće pekmez.

Vinogradarstvo, po principima organske poljoprivrede, podrazumeva proizvodnju zdravog grožđa i kvalitetnog vina. Uvažavaju se biološki zakoni, podržavaju i unapređuju prirodna plodnost i biološki procesi u zemljištu, koristi njegova mikrobiološka aktivnost koja doprinosi pravilnoj ishrani loze. Obrada zemljišta svodi se na najmanju meru, a zabranjena je upotreba mineralnih đubriva i sintetičkih pesticida u zaštiti.