Зачинско и лековито биље :

Латински назив Pyrethrum cinerariaefolium Trev. потиче од имена састојка пиретроида који има јако антиинсектицидно дејство, а народни јер се употребљава као проверено средство у борби против бува и других инсеката. Највише се гаји у Африци, Средњој и Јужној Америци, Јапану, Индији и Пакистану а највећи произвођачи су Кенија и Јапан, док се у нашој земљи гаји веома мало и претежно у Војводини.

Људи, који имају своју башту, воћњак или викендицу, скоро увек долазе до њих преко поља, преко ливаде, или преко или поред парчета шуме. Не журите да одмах упаднете кроз капију у башту, воћњак, изађите из аута на око 500 m од капије и прођите то растојање пешице. Прођите га лагано, пажљиво посматрајући обе стране стазе. Једном, или неколико пута станите и погледајте шта и где расте у том чаробном свету биљака. Ова мала шетња ће вам показати чаробне делове мале, недирнуте „дивље“ природе.

Донесите пролеће у вашу кућу са баштицом у затвореном. Не само да ће светло зелене нијансе оживети простор, већ ће те гајењем сопственог биља и зачина уштедети новац у самопослузи. Гајење сопствених биљака унутра, нпр. мајчине душице, босиљка, влашца или оригана је исто тако лако као и гајење напољу. Све што је потребно су одговарајући материјали и место поред прозора. Зачинском биљу је потребно најмање 4-6 сати сунчеве светлости. Идеални су прозори окренути према југу, мада се додатно биљке могу осветлити и флуоресцентним светлом.

Јагорчевина је биљка брдских и планинских подручја. Врло је распрострањена у Европи, нарочито на Балкану. Расте на сунчаним ливадама, ретким шумама, по обронцима и међу грмљем. У околини Београда расте P. vulgaris Huds. која се такође може користити за добијање дроге.

Код нас расте на планинама источне Србије као самоникла биљка. У сличним условима се гаји и на мањим плантажама. Гаји се ради корена, углавном у Русији, Румунији, Бугарској, а ређе и код нас. За гајење захтева растресито, хумусно земљиште са доста влаге, добро оцедно. Воли благо засењена места, најбоље успева на шумским пропланцима и пашњацима, на надморској висини већој од 1500 m.