Začinsko i lekovito bilje :

Latinski naziv Pyrethrum cinerariaefolium Trev. potiče od imena sastojka piretroida koji ima jako antiinsekticidno dejstvo, a narodni jer se upotrebljava kao provereno sredstvo u borbi protiv buva i drugih insekata. Najviše se gaji u Africi, Srednjoj i Južnoj Americi, Japanu, Indiji i Pakistanu a najveći proizvođači su Kenija i Japan, dok se u našoj zemlji gaji veoma malo i pretežno u Vojvodini.

Ljudi, koji imaju svoju baštu, voćnjak ili vikendicu, skoro uvek dolaze do njih preko polja, preko livade, ili preko ili pored parčeta šume. Ne žurite da odmah upadnete kroz kapiju u baštu, voćnjak, izađite iz auta na oko 500 m od kapije i prođite to rastojanje pešice. Prođite ga lagano, pažljivo posmatrajući obe strane staze. Jednom, ili nekoliko puta stanite i pogledajte šta i gde raste u tom čarobnom svetu biljaka. Ova mala šetnja će vam pokazati čarobne delove male, nedirnute „divlje“ prirode.

Donesite proleće u vašu kuću sa bašticom u zatvorenom. Ne samo da će svetlo zelene nijanse oživeti prostor, već će te gajenjem sopstvenog bilja i začina uštedeti novac u samoposluzi. Gajenje sopstvenih biljaka unutra, npr. majčine dušice, bosiljka, vlašca ili origana je isto tako lako kao i gajenje napolju. Sve što je potrebno su odgovarajući materijali i mesto pored prozora. Začinskom bilju je potrebno najmanje 4-6 sati sunčeve svetlosti. Idealni su prozori okrenuti prema jugu, mada se dodatno biljke mogu osvetliti i fluorescentnim svetlom.

Jagorčevina je biljka brdskih i planinskih područja. Vrlo je rasprostranjena u Evropi, naročito na Balkanu. Raste na sunčanim livadama, retkim šumama, po obroncima i među grmljem. U okolini Beograda raste P. vulgaris Huds. koja se takođe može koristiti za dobijanje droge.

Kod nas raste na planinama istočne Srbije kao samonikla biljka. U sličnim uslovima se gaji i na manjim plantažama. Gaji se radi korena, uglavnom u Rusiji, Rumuniji, Bugarskoj, a ređe i kod nas. Za gajenje zahteva rastresito, humusno zemljište sa dosta vlage, dobro ocedno. Voli blago zasenjena mesta, najbolje uspeva na šumskim proplancima i pašnjacima, na nadmorskoj visini većoj od 1500 m.