Повртарство :

Биљке су главна храна највећег дела човечанства. Сваки човек који има и најмањи комадић земље може сам бар нешто узгојити. Чак и на балкону или тераси можемо узгајати уз украсне и понеку јестиву биљку , па макар то биле само зачинске биљке као: влашац, першун, босиљак, мајчина душица и многе друге. Али и понеки грм парадајза, паприке, махуна, јагоде "на спрат" и још много тога можемо узгајати и "без земље". Ипак, ми ћемо се првенствено посветити узгоју у врту и пољу, али не било каквом узгоју, него органском узгоју биљака.

Успех производње из арпаџика зависи од квалитета луковице. Класирање луковица омогућује бржу и уједначенију садњу и даје могућност да се подешава вегетациони простор према крупноћи арпаџика. Ситнији арпаџик (пречника 0,6 - 1,0 cm) треба садити на растојању у реду од 3 - 5 cm , а крупнији (1,5 - 2,2 cm) треба садити на растојању 8 - 10 cm.

Целер се код нас углавном користи као храна, у облику зачина, сока или се његов корен ренда за многобројне салате, међутим у целеру се крију многи лековити састојци ...

Данас постоје различити методи компостирања, од једноставних пасивних компостних гомила па све до савремених затворених система за компостирање. Сви ови системи имају заједнички основни принцип - микробиолошку разградњу почетног материјала, као што су лишће, папир, остаци хране и друге отпадне материје органског порекла, у аеробним условима.

Расад поврћа се развија у топлим лејама под вештачким условима.Када се расад довољно развије, а временске прилике то дозволе, расађује се на стално место на отвореном простору. Ту владају сасвим други природни услови. Ненавикнута на ове услове, биљка би једно време "боловала", тј. заостајала би у развоју. Зато расад поврћа још у топлој леји треба припремити за услове спољашне средине.