Povrtarstvo :

Biljke su glavna hrana najvećeg dela čovečanstva. Svaki čovek koji ima i najmanji komadić zemlje može sam bar nešto uzgojiti. Čak i na balkonu ili terasi možemo uzgajati uz ukrasne i poneku jestivu biljku , pa makar to bile samo začinske biljke kao: vlašac, peršun, bosiljak, majčina dušica i mnoge druge. Ali i poneki grm paradajza, paprike, mahuna, jagode "na sprat" i još mnogo toga možemo uzgajati i "bez zemlje". Ipak, mi ćemo se prvenstveno posvetiti uzgoju u vrtu i polju, ali ne bilo kakvom uzgoju, nego organskom uzgoju biljaka.

Uspeh proizvodnje iz arpadžika zavisi od kvaliteta lukovice. Klasiranje lukovica omogućuje bržu i ujednačeniju sadnju i daje mogućnost da se podešava vegetacioni prostor prema krupnoći arpadžika. Sitniji arpadžik (prečnika 0,6 - 1,0 cm) treba saditi na rastojanju u redu od 3 - 5 cm , a krupniji (1,5 - 2,2 cm) treba saditi na rastojanju 8 - 10 cm.

Celer se kod nas uglavnom koristi kao hrana, u obliku začina, soka ili se njegov koren renda za mnogobrojne salate, međutim u celeru se kriju mnogi lekoviti sastojci ...

Danas postoje različiti metodi kompostiranja, od jednostavnih pasivnih kompostnih gomila pa sve do savremenih zatvorenih sistema za kompostiranje. Svi ovi sistemi imaju zajednički osnovni princip - mikrobiološku razgradnju početnog materijala, kao što su lišće, papir, ostaci hrane i druge otpadne materije organskog porekla, u aerobnim uslovima.

Rasad povrća se razvija u toplim lejama pod veštačkim uslovima.Kada se rasad dovoljno razvije, a vremenske prilike to dozvole, rasađuje se na stalno mesto na otvorenom prostoru. Tu vladaju sasvim drugi prirodni uslovi. Nenaviknuta na ove uslove, biljka bi jedno vreme "bolovala", tj. zaostajala bi u razvoju. Zato rasad povrća još u toploj leji treba pripremiti za uslove spoljašne sredine.