Од самог почетка бављења пермакултуром и баштованством догађале су се у нама многе промене. Већину смо покренули сами, а неке од њих саветовала нам је Природа (често на врло "непријатан" начин). Поглед на свет је претрпео највише промена, а једна од њих је и разумевање оптимума и максимума у хортикултури и пољопривреди. Укорењено је у свима нама, мање више, да желимо највећи клип кукуруза или најлепши парадајз, да род буде највећи могући, какав смо замислили, или какав диктира род суседа или статистичке табеле приноса по квадратном метру или хектару.
Јестиви лукови који су код нас најзаступљенији у производњи - црни, бели лук и празилук образују под земљом праву или лажну луковицу, односно задебљале ризоме са разервним хранљивим материјама, која се користи за исхрану али и за производњу младог лука методом поспешивања.
На лошу земљу сви се жале, од појединих повртара-баштована, до научника-агронома, министара и народних посланика. А како не јадиковати, ако од елитних семена, која гарантују, на пример, по 10 kg поврћа од кућице, а добијете мање од килограма. А због чега треба да добијете 10 kg, ако је у земљи хранљивих материја за килограм приноса? Јер, од ничега не можеш нешто направити. Чуда се не догађају.
Највећи број баштована, корове, сматра својим највећим непријатељем, те на све могуће начине покушавају да их искорене. Баштовани сањају о томе да им је свака лејица чиста, без и једног корова а такође и пролази између лејица, те све своје силе усмеравају ка тим радњама, уништавању корова, јер у многим приручницима тако пише...
Микроорганизми у компосту које смо нанели на раније протресено земљиште плоскорезом, активно једу порезано корење корова и многобројне њихове изданке. Виша температура леја и присуство хранљивих раствора у њима, провоцирају још у јесен ницање семена корова у лејама. Доспевши под јесење мразеве, овај коров бива уништен, не успевши да се осемени. Тако се леје ослобађају корова, без посебних начина борбе, без физичких напора, без набавке и употребе разних хербицида. Искорењењем корова из башти повећавамо родност култура...