Квалитет плода парадајза се одређује на основу количине суве материје, шећера и органских киселина и односа количине шећера и кселина. Код нас су цењене сорте парадајза које имају избалансиран однос шећера и киселине (накиселог укуса), док у западној и јужној Европи се више цене плодови са већом количином шећера у односу на садржај киселина.
Першун у нашим агроеколошким условима сеје се у марту, потребна температура за нисцање је 2 степена C, а оптимална температура је око 18 степени C. Младе биљке отпорне су на мраз и могу поднети температуре од -10 степени C. Мање је захтеван у погледу потребе за водом од мркве, а највеће потребе за водом има у фази ницања и интезивног раста листне розете. У току вегетације потеребно је обавити 4 заливања са 30-40 mm воде.
Већина птица које живе у нашим крајевима корисне су пољопривреди и шумарству, а само мали број врста чини повремену или сталну штету. У време сетве и жетве штетне могу бити врсте које се хране семенкама као што су врана, сврака и гачац, aли већина наших птица храни се инсектима и има важну улогу у одржавању равнотеже. Врло су корисне све врсте малених сеница, затим ластавице, шеве, сврачци, чешљугари, жуне, детлићи...
Основни принцип исхране животиња који се поштује у органском узгоју је да исхрана животиња мора бити прилагођена физиолошким захтевима, уз максимално коришћење расположивих хранива у заокруженој органској производњи.
Пикирање је пресађивање биљака у стадијуму развијених котиледона, или касније, у стадијуму једног до два права листа. Плодовито поврће је најбоље пикирати у почетку појаве првог правог листа, а целер са два права листа...