Земља :

Подручје узгоја зоби мање је него код осталих стрних житарица. Површине под том културом се стално смањују, а разлог је смањен број животиња, нарочито коња.

Дискусија о имитирању стабилних шумских система доводи нас до шумског врта. Шумски врт је популаран пермакултурни систем с биљкама трајницама и оним које се саме расејавају. То није врт у шуми, јер у шуми за врт неби било довољно светла (а без светла нема ни фотосинтезе), него “врт” који својом структуром имитира системе младих шума у којима међу стаблима има довољно простора да Сунчево светло може продрети чак до тла и тако омогућава и нижим слојевима растиња несметан раст.

Ако желите да вам компост има више хранљивих материја размислите о додавању лековитих биљака у компостну гомилу. Наравно, лековите биљке неће представљати већину ваше компостне масе, али су добродошао додатак због користи које доносе.

У пермакултури увек размишљамо о системима и на који начин повезати различите сегменте у што више заокружену целину која максимално копира начин на који функционише природа како би били што ефикаснији. Када размишљамо о животињама можемо их покушати разврстати на неколико начина нпр. јесу ли кућни љубимци, домаће животиње које искориштавамо (месо, јаја, млеко, вуна и друго) или пак дивље животиње које ловимо. Затим их можемо поделити по врсти хране коју конзумирају: месоједи (мачке, пси), сваштоједи (свиње), биљоједи (испаше). Уврстићемо у ово поглавље наравно и пчеле и рибе.

Можда овај наслов чудно звучи али уколико прочитате текст до краја видећете да има логике.