Povrtarstvo :

Entuzijazam i želja za učenjem su neophodni jer se radi o puno novih informacija koje treba savladati i razumeti kako bi se, na kraju sezone, ubirali zdravi i sveži plodovi, a može se uštedeti i novac. Za podizanje i obrađivanje vrta potrebno je utrošiti i dosta vremena i napornog rada. Baštovanstvo se uči kroz praksu, ali dobro je i osloniti se na uputstva koja se mogu pročitati u specializovanim časopisima, al i saznati na seminarima o organskom baštovanstvu.

Najveće potrebe u vodi krompir ima u periodu od pojave cvetnih pupoljaka do završetka cvetanja, što se poklapa sa zametanjem krtola, intenzivnim rastom biljaka i nagomilavanjem skroba...

Za sve biljke neophodni su određeni intenzitet i kvalitet svetlosti i određena dužina dana. Najviše svetlosti potrebno je biljkama poreklom iz toplih, južnih regiona, kao što su paprika, lubenica, paradajz (minimalan intenzitet svetlosti je oko 5.000-6.000 luksa). Te vrste ne podnose zasenjivanje, a u zaštićenom prostoru mogu uspešno da se gaje samo u periodu s dosta svetlosti. Biljke kojima treba manje svetlosti (3.000-5.000 luksa) bolje podnose zasenjivanje i gust sklop. Mnoge od njih, kao što su mladi crni i beli luk, mogu uspešno da se gaje između biljaka na zasejanim mestima (500-1.000 luksa).

Plodored se uspostavlja na osnovu zahteva vrsta prema obradi zemljišta, đubrenju stajnjakom i predusevu. Biološke specifičnosti povrća su osnov za izbor preduseva (predkulture). Neko povrće se uspešno gaji posle velikog broja vrsta (naročito grašak), a za neke je sužen izbor preduseva. Plodored je smena vrsta u prostoru i vremenu.

Čovek misli da zna šta je potrebno biljkama i životinjama: posebno pripremljena hrana, lako rastvorljiva đubriva ... a uskoro će biti i sintetičke hrane za životinje. Jedini način dobre ishrane biljaka i životinja, kao izvora hrane za čoveka, sastoji se u tome da im omogućimo da izaberu ono šta im najbolje odgovara, a to znači ...