Voćarstvo :

Većina ptica koje žive u našim krajevima korisne su poljoprivredi i šumarstvu, a samo mali broj vrsta čini povremenu ili stalnu štetu. U vreme setve i žetve štetne mogu biti vrste koje se hrane semenkama kao što su vrana, svraka i gačac, ali većina naših ptica hrani se insektima i ima važnu ulogu u održavanju ravnoteže. Vrlo su korisne sve vrste malenih senica, zatim lastavice, ševe, svračci, češljugari, žune, detlići...

Trešnja je danas jedna od najprofitabilnijih voćnih vrsta koje nema dovoljno na našem tržištu. Razlog tome je to što su sadašnji zasadi trešnje podignuti na bujnim generativnim podlogama odnosno sejancima divlje trešnje-vrapčare i magrive koje imaju veoma bujan porast te voćka postiže velike dimenzije koje ne dozvoljavaju formiranje intenzivnog uzgojnog oblika...

Najveća opsanost od niskih temperatura voćkama preti u prelaznoj fazi iz faze vegetacije u zimsko mirovanje te kasnije - u fazi prelaza iz zimskog mirovanja u vegetacijski period. Voćke će u pravilu u zimskim mesecima biti izložene niskim temperaturama kada mogu stradati pupovi, sitno granje pa i celo stablo usled smrzavanja. Nisu sva tkiva jednako otprna na niske temperature, a to zavisi od mnogo faktora, a jedan je i raspoloživa rezerve hrane.

Rod Diospyros obuhvata preko 200 subtropskih i tropskih, listopadnih ili zimzelenih žbunova i drveća od kojih većina ima jestive plodove. Naziv ovoga roda ima latinsko poreklo i može se prevesti kao voće bogova. Poreklom je iz Kine, gde se gaji više od 2000 godina. U Indo-Malajskom regionu postoji mnogo vrsta ovoga roda, a kao voće gaji se u mnogim zemljama (Kina, Japan, Koreja, južni deo bivšeg SSSR-a, Iran, Izrael, Grčka, Turska, Italija, Španija, Brazil, Meksiko, Australija, Novi Zeland).

U zavisnosti od toga ko je prenosilac cvetnog praha, cvetnice se mogu podeliti na one koje se oprašuju insektima (entomofilne), vetrom (anemofilne), pticama (ornitofilne) i vodom (hidrofilne). Najveći deo cvetnica oprašuju insekti. Utvrđeno je da su insekti najsigurniji oprašivači. Medonosna pčela (Apis mellifera) najvažniji je oprašivač među insektima. U poređenju sa drugim insektima, pčela oprašuje 80-85 % bilja više, pa je i njen doprinos u proizvodnji zato velik.