Zemlja :

Dunja je kod nas cenjeno voće, gotovo nezaobilazno na seoskim imanjima, ali i pored toga, rakija dunjevača bila je do nedavno prava retkost. Naime, postupak po kom se dobija je složeniji od uobičajenog, pa su pokušaji u seoskim domaćinstvima mahom bili neuspešni. Obično se dobijao destilat lošeg kvaliteta i neprijatnog mirisa. U novije vreme, međutim, i na našem tržištu sve je više prvoklasnih dunjevača koje, kako kažu, oduševljavaju i strance.

Čokoti se sade u parovima, na svakom se obrazuje po jedno stablo sa jednostrukom kordunicom. Kordunice su na dva čokota u paru usmerene u suprotnim pravcima. Parni čokoti se oslanjaju na zajedničku potporu.

KALEMLjENjE PUPOLjKOM-OČENjE , KALEMLjENjE GRANČICOM ILI NA ZRELO , KALEMLjENjE BIONATA RAZLIČITE DEBLjINE (PREKALEMLjIVANjE)

Smatra se da nar potiče s prostora nekadašnje Persije, odakle se proširio po čitavom suptropskom pojasu. Danas se najviše uzgaja u Tunisu, Turskoj, Egiptu, Španiji, Maroku, Iranu, Avganistanu, Indiji, Kini, Japanu, Kaliforniji (SAD) i Rusiji.

Jedna od glavnih karakteristika porodičnih poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji, posebno idući prema jugu, jeste mali posed – prosečne veličine 3 hektara- uz prosečnu veličinu parcele od svega 0,3 hektara. Organizovanje proizvodnje na tako malom i razuđenom posedu nosi sa sobom niz problema: neracionalna upotrba mehanizacije, nemogućnost primene savremenije agrotehnike, problemi nabavke repromaterijala, još veći problemi u plasmanu eventualnih tržnih viškova itd.