Воћарство :

Добро познавање подлога и сорти, њихових особина и међусобног утицаја једне на другу, јесте један од основа савремене воћарске производње. Утицај подлоге на племку је многострук и испољава се на различите начине.

Јабука је традиционална воћна врста која се од давнина гајила на просторима Златиборског округа.Технологија гајења,сортимент и тржишни услови у многоме се разликују од некадашњег начина гајења. Педесетих година прошлог века на овим просторима гајене су углавном домаће(аутохтоне) сорте јабуке: Будимка, кожара, колачара,шареника, кадумана и др...

Плодови дуње се беру у октобру месецу. Зрелост за јело плодови дуње не достижу на стаблу, већ 1-2 месеца по берби. Код дуње као и код осталих воћака постоје два степена зрелости плода: физиолошка или (ботаничка зрелост) и потпуна или (конзумна зрелост). Плодови дуње су физиолошки зрели кад достигну максималну крупноћу за дотичну сорту, кад добију жућкасту или жуту боју, када се лако откидају са грана.

На подручју Србије у производњи воћних врста предњачи шљива. Ове године је шљива веома добро родила али ће нажалост већи део плодова, као и предходних година, завршити у ракији за сопствену потрошњу. И то неби био проблем да имамо дестилерије и стандардизовану производњу.

Основа правилне заштите гајеног биља лети првенствено у примени превентивних мера којима се смањује потенцијал штетних организама. На воћкама се број фитопатогених гљива и бактерија које су ове сезоне имале идеалне услове за инфекцију налазе како на лисној маси тако и на гранама и гранчицама. Ово подједнако важи и за јабучасте, коштићаве и јагодасте врсте воћака. И зато, почетак мера хемијске заштите је тзв. "плаво прскање". Овај поступак се може извести после бербе плодова, после опадања 70 % лисне масе или у засадима у којима је потпуно опало лишће.