Наши су преци одржавали занат "калемљења воћа" стотинама година. Био је то веома цењен занат. Нажалост, све је мање људи који знају "калемити" воће, а који би на тај начин могли продужити век домаћим сортама воћа. Калемљење воћа је познато већ неколико хиљада година. Калемљење воћа је начин оплемењивања дивљих у питоме воћке. Ради се о (вегетативном) размножавању воћки на начин да се преносе истоветне особине фидем - калема на "нову" до тада обично дивљу воћку (подлогу).
Када се помене реч сушење, скоро увек ћемо по инерцији помислити баш на суве шљиве. Зашто баш то? Једноставно, на нашим просторима култна воћка која се вековима сушила и од ње „пекла ракија“, „куво пекмез“ је баш шљива. Дакле, вековна традиција и искуство.
Трешња уз јагоду представља најраније сезонско воће код нас. Плодови су сочни, слатки,укусни и привлачног изгледа. Као такви представљају право освежење након дуготрајног зимског периода једноличне исхране. Углавном се користе за стону потрошњу, а у мањој мери се користе за прераду у домаћинству или индустријии (слатко, компот, џем, воћне салате, сокови). Од плодова се може справљати и ракија трешњевача, а у неким земљама од плодова трешње справља се и вино.
У Француској, Немачкој, Белгији, Чешкој и још неким земљама воћно вино, а нарочито јабучно, налази велик број уживалаца. Да би се припремило добро воћно вино, воће треба одабрати, јер свако воће не даје жељене особине том пићу. Добро је знана стара изрека у народу (у земљама које имају традицију у производњи јабучног вина) да најбоље вино даје оно воће које сазри на воћки.
Постизање високих приноса условљено је претежно режимом исхране. Велике количине хранива износе се плодовима из земљишта изградњом нових органа и ткива.За нормалан пораст, развој и плодоношење потребно је да дуња има на располагању сразмерно велике количине азота и калијума, као и скромне количине фосфора.