Племените сорте крушке најбоље успевају и рађају у рејонима са доста сунца и довољно влаге, који су погодни за гајење винове лозе и брескве. Она воли умерене летње температуре. Високе температуре неповољно делују на квалитет и одржавање плодова. Код неких сорти јављају се и ожеготине листа, плодова и коре дебла. Од ниских температура највише страдају цветни пупољци, цветови и заметнути плодови.
Козе могу да конзумирају готово сваку зелену биљку која расте у нашим условима. Избор кабастих хранива у њиховој исхрани је веома широк: око 90 биљних врста, а то је знатно више него у исхрани оваца (20) и говеда (17).
У људској исхрани риба има значајно место. Риба и производи од рибљег меса спадају у исту групу намирница у којој су јаја и разне врсте меса животиња за клање, као и њихови производи, јер имају доста сличности у погледу енергетске, хранљиве и биолошке вредности.
Крошње воћака које се редовно не орезују имају карактеристичан изглед. Обилују кратким разгранатим избојима на спољном делу докле допире довољно светлости, а доњи део и унутрашњост су огољени. То се догађа с воћкама на окућницама јер се узгајају углавном без неког одређеног узгојног облика. Углавном се остављају да слободно расту уз повремено одстрањивање дебљих грана које, из неког разлога, сметају власнику. Крошњу запуштене воћке немогуће је претворити у неки одређени узгојни облик и сигурно ћемо бити ограничени начином на који је воћка обликовала крошњу, па смо присиљени следити тај облик.
Азијска бубамара (Harmonia axyridis Pallas) је типична по изгледу и не разликује се пуно од осталих врста бубамара. Почетком 80-их година XX века званично је унета у САД, као биолошки агенс у борби против биљних ваши. Брзо се аклиматизовала и постала доминантна бубамара у новој средини. После 20 година брзо се раширила по САД, Канади, Јужној Америци, Европи... Код нас је први пун забележена 2008.године на територији Националног парка Фрушка Гора.