Плодови дуње се беру у октобру месецу. Зрелост за јело плодови дуње не достижу на стаблу, већ 1-2 месеца по берби. Код дуње као и код осталих воћака постоје два степена зрелости плода: физиолошка или (ботаничка зрелост) и потпуна или (конзумна зрелост). Плодови дуње су физиолошки зрели кад достигну максималну крупноћу за дотичну сорту, кад добију жућкасту или жуту боју, када се лако откидају са грана.
Козе се сматрају млечним животињама управо због тога што је млеко њихов главни, ако не и једини производ. Постоје битне разлике међу козама у погледу количине и квалитета млека па тако се и разликују по расама али и унутар расе.
На подручју Србије у производњи воћних врста предњачи шљива. Ове године је шљива веома добро родила али ће нажалост већи део плодова, као и предходних година, завршити у ракији за сопствену потрошњу. И то неби био проблем да имамо дестилерије и стандардизовану производњу.
Основа правилне заштите гајеног биља лети првенствено у примени превентивних мера којима се смањује потенцијал штетних организама. На воћкама се број фитопатогених гљива и бактерија које су ове сезоне имале идеалне услове за инфекцију налазе како на лисној маси тако и на гранама и гранчицама. Ово подједнако важи и за јабучасте, коштићаве и јагодасте врсте воћака. И зато, почетак мера хемијске заштите је тзв. "плаво прскање". Овај поступак се може извести после бербе плодова, после опадања 70 % лисне масе или у засадима у којима је потпуно опало лишће.
Припрема земљишта почиње с јесени дубоким орањем које изводимо на дубини од 30-ак cm. Предсетвеном припремом затварамо зимске бразде, уништавамо коровску вегетацију и вршимо равнање земљишта. Предсетвена обрада изводи се најчешће рото фрезама и ређе дрљачама или грабуљама. Усев грашка воли добро осунчане, благо нагнуте терене јер гајен у сенци и на теренима који заджавају воду знатно утиче на појаву патогена које ће утицати и на сам принос.