Појава ниских температура у току октобра прекида вегетацију неких врста повртарских биљака. То се посебно односи на биљке осетљиве на мраз, као што су парадајз, паприка, краставац, боранија. У башти остају купусњаче,спанаћ,салате.
Свеже воће и поврће због свог хемијског састава врло је подложно различитим променама. Након бербе у плодовима се настављају процеси као што су дисање, транспирација, промена састојака, промене којима су изазивачи микроорганизми, пре свега плесни и бактерије...
Инсекти су скоро редовна појава у сточарским објектима. Храна и остаци хране, стајњак, влага и погодна температура су идеални услови у летњим месецима за развој инсеката, пре свега мува. Међу многобројним врстама мува код нас су највише присутне кућна и шталска мува. На први поглед су врло сличне, мада домаћа-кућна мува не уједа и не сиса крв, док се шталска мува искључиво храни крвљу животиња...
Спаљивaње стрништа има низ негативних последица које доводе до дуготрајног деградирања земљишта, нарочито ако се изводи сваке године. Паљењем се развијају високе температуре, које убијају корисне микроорганизме земљишта, кишне глисте и друге ситне животиње које су важне за равнотежу и стварање хумуса. После паљења плодоносни слој земљишта прекривен је пепелом и претвара се у прашину коју лако односе ветрови и спирају кише тако да нестаје слој који је најважнији за доношење рода у наредној години.
Гајење лешника у нашем крају је новијег датума. Први већи засади ове воћне врсте подигнути су крајем прошлог века. Од тада до данашњег дана уз једну дозу опрезности и неповерења у леску, засади се подижу скромно и споро.