Сетву-садњу ратарских усева у органској пољопривреди требало би обављати употребом
семена које потиче из органске производње. Семе мора имати добре особине (чистоћу, клијавост,
апсолутну и хектолитарску масу, боју, сјај, мирис, облик и величину) и добра унутрашња својства
(висок генетски потенцијал родности, високу отпорност на неповољне услове средине). У себи
несме садржати примесе, посебно семена корова.
Попуњавање резерви хране је од посебног значаја за успешно презимљавање пчелињих друштава. Коначно обрачунавање с вароом је такође од великог значаја. Пчелари морају да утврде не само колике су залихе хране него и како је она распоређена.
Родност и висина приноса ораха зависи од више чинилаца, међу којима посебну важност имају време цветања и оплодње.
Србија има велике потенцијале за производњу поврћа у заштићеном простору, али их довољно не користи. Разлог томе су висока цена репроматеријала, неповољни кредити, високи трошкови производње, неконкурентност на тржишту, уситњеност пољопривредних парцела итд. По мишљењу стручњака, пре свега економиста и агронома, за економски исплативу производњу потребно је изградити и опремити један или више објеката од најмање 1.000 м2 укупно обрадиве површине у којима ће се током читаве године, без обзира на годишње доба, интензивно производити поврће или цвеће.
Начин живота, исхрана, телесна и психичка исцрпљеност, стресна стања, загађење животне средине негативно се одражавају на отпорност људског организма. Прилагођавање човека на нов начин и динамику живота захтева јаче изворе квалитетне енергије. Управо из тих разлога високо је значење пчелињих производа меда, прополиса, матичног млеча и полена у медицини и науке уопште.