Нека од најбољих вина која се производе од ове сорте долазе из области Cote D’Or и веома су скупа. Ова сорта има веома дугу историју, и гајила се још у 14.веку ...
Када се помене реч сушење, скоро увек ћемо по инерцији помислити баш на суве шљиве. Зашто баш то? Једноставно, на нашим просторима култна воћка која се вековима сушила и од ње „пекла ракија“, „куво пекмез“ је баш шљива. Дакле, вековна традиција и искуство.
Трешња уз јагоду представља најраније сезонско воће код нас. Плодови су сочни, слатки,укусни и привлачног изгледа. Као такви представљају право освежење након дуготрајног зимског периода једноличне исхране. Углавном се користе за стону потрошњу, а у мањој мери се користе за прераду у домаћинству или индустријии (слатко, компот, џем, воћне салате, сокови). Од плодова се може справљати и ракија трешњевача, а у неким земљама од плодова трешње справља се и вино.
Припрема земљишта почиње рано у јесен дубоким орањем на 25-35 cm. Ђубри се комплексним минералним ђубривом NPК 15:15:15 које садржи сумпор у количини од око 700 kg/hа и то 2/3 PК пре дубоког орања, а остатак пре предсетвене припреме земљишта и у прихрани. Стајање воде на површини земљишта узрокује угинуће биљака, не подноси директну ђубрење стајњаком, јер долази до продужетка вегетације и смањења квалитета.
Бело вино производи се по правилу од белих сората грожда. Међутим, оно се може добити и од црних сората грожђа под условом да се муљање подеси тако, да се покожица не цепа и да се са пресовањем кљука престане кад почне да отиче обојена шира. Остатак обојене шире у кљуку користи се за справљање црног вина. За справљање белог вина шира се одмах одваја од комине и без ње превире. Грожђе се прерађује у бело вино применом операција муљања грожђа, оцеђивања и цеђења кљука, сулфитирања, пречишћавања и ферментације шире.