Zemlja :

Plodovi dunje se beru u oktobru mesecu. Zrelost za jelo plodovi dunje ne dostižu na stablu, već 1-2 meseca po berbi. Kod dunje kao i kod ostalih voćaka postoje dva stepena zrelosti ploda: fiziološka ili (botanička zrelost) i potpuna ili (konzumna zrelost). Plodovi dunje su fiziološki zreli kad dostignu maksimalnu krupnoću za dotičnu sortu, kad dobiju žućkastu ili žutu boju, kada se lako otkidaju sa grana.

Koze se smatraju mlečnim životinjama upravo zbog toga što je mleko njihov glavni, ako ne i jedini proizvod. Postoje bitne razlike među kozama u pogledu količine i kvaliteta mleka pa tako se i razlikuju po rasama ali i unutar rase.

Na području Srbije u proizvodnji voćnih vrsta prednjači šljiva. Ove godine je šljiva veoma dobro rodila ali će nažalost veći deo plodova, kao i predhodnih godina, završiti u rakiji za sopstvenu potrošnju. I to nebi bio problem da imamo destilerije i standardizovanu proizvodnju.

Osnova pravilne zaštite gajenog bilja leti prvenstveno u primeni preventivnih mera kojima se smanjuje potencijal štetnih organizama. Na voćkama se broj fitopatogenih gljiva i bakterija koje su ove sezone imale idealne uslove za infekciju nalaze kako na lisnoj masi tako i na granama i grančicama. Ovo podjednako važi i za jabučaste, koštićave i jagodaste vrste voćaka. I zato, početak mera hemijske zaštite je tzv. "plavo prskanje". Ovaj postupak se može izvesti posle berbe plodova, posle opadanja 70 % lisne mase ili u zasadima u kojima je potpuno opalo lišće.

Priprema zemljišta počinje s jeseni dubokim oranjem koje izvodimo na dubini od 30-ak cm. Predsetvenom pripremom zatvaramo zimske brazde, uništavamo korovsku vegetaciju i vršimo ravnanje zemljišta. Predsetvena obrada izvodi se najčešće roto frezama i ređe drljačama ili grabuljama. Usev graška voli dobro osunčane, blago nagnute terene jer gajen u senci i na terenima koji zadžavaju vodu znatno utiče na pojavu patogena koje će uticati i na sam prinos.