Ratarstvo :

Spaljivanje strništa ima niz negativnih posledica koje dovode do dugotrajnog degradiranja zemljišta, naročito ako se izvodi svake godine. Paljenjem se razvijaju visoke temperature, koje ubijaju korisne mikroorganizme zemljišta, kišne gliste i druge sitne životinje koje su važne za ravnotežu i stvaranje humusa. Posle paljenja plodonosni sloj zemljišta prekriven je pepelom i pretvara se u prašinu koju lako odnose vetrovi i spiraju kiše tako da nestaje sloj koji je najvažniji za donošenje roda u narednoj godini.

Setvu-sadnju ratarskih useva u organskoj poljoprivredi trebalo bi obavljati upotrebom semena koje potiče iz organske proizvodnje. Seme mora imati dobre osobine (čistoću, klijavost, apsolutnu i hektolitarsku masu, boju, sjaj, miris, oblik i veličinu) i dobra unutrašnja svojstva (visok genetski potencijal rodnosti, visoku otpornost na nepovoljne uslove sredine). U sebi nesme sadržati primese, posebno semena korova.

Krečna đubriva se upotrebljavaju za popravku kiselih i alkalnih zemljišta. U prvom slučaju izvodi se kalcizacija kiselih zemljišta primenom krečnih materijala, a u drugom primenom gipsa obavlja se supstitucija dela natrijuma jonima kalcijuma u zaslanjenim zemljištima.

Združivanje useva u ratarstvu pruža velike mogućnosti kako u pogledu ishrane ljudi, tako i u pogledu ishrane stoke. Gajenjem združenih useva se povećava biološka raznovrsnost useva, a time i efikasnost plodoreda. Kod združivanja useva najvažniji je pravilan izbor useva koji će se združivati. Najvažnije je da u takvoj zajednici vrste odgovaraju jedna drugoj odnosno da ne dođe do negativnih efekata, da jedna vrsta uguši drugu.

Plodored je poseban sistem biljne proizvodnje koga mnogi smatraju temeljom organske proizvodnje. Prema mnogim istraživanjima u svetu došlo se do zaključka da se pravilnim plodoredom može rešiti oko 70 % problema bolesti i štetočina u ratarstvu.