Ратарство :

Спаљивaње стрништа има низ негативних последица које доводе до дуготрајног деградирања земљишта, нарочито ако се изводи сваке године. Паљењем се развијају високе температуре, које убијају корисне микроорганизме земљишта, кишне глисте и друге ситне животиње које су важне за равнотежу и стварање хумуса. После паљења плодоносни слој земљишта прекривен је пепелом и претвара се у прашину коју лако односе ветрови и спирају кише тако да нестаје слој који је најважнији за доношење рода у наредној години.

Сетву-садњу ратарских усева у органској пољопривреди требало би обављати употребом семена које потиче из органске производње. Семе мора имати добре особине (чистоћу, клијавост, апсолутну и хектолитарску масу, боју, сјај, мирис, облик и величину) и добра унутрашња својства (висок генетски потенцијал родности, високу отпорност на неповољне услове средине). У себи несме садржати примесе, посебно семена корова.

Кречна ђубрива се употребљавају за поправку киселих и алкалних земљишта. У првом случају изводи се калцизација киселих земљишта применом кречних материјала, а у другом применом гипса обавља се супституција дела натријума јонима калцијума у заслањеним земљиштима.

Здруживање усева у ратарству пружа велике могућности како у погледу исхране људи, тако и у погледу исхране стоке. Гајењем здружених усева се повећава биолошка разноврсност усева, а тиме и ефикасност плодореда. Код здруживања усева најважнији је правилан избор усева који ће се здруживати. Најважније је да у таквој заједници врсте одговарају једна другој односно да не дође до негативних ефеката, да једна врста угуши другу.

Плодоред је посебан систем биљне производње кога многи сматрају темељом органске производње. Према многим истраживањима у свету дошло се до закључка да се правилним плодоредом може решити око 70 % проблема болести и штеточина у ратарству.