Zemlja :

Mnogi iskusni pčelari znaju predznake obilnog medonošenja. Prema ponašanju koje nazivaju “igra pčela” može se utvrditi kakvo će medonošenje biti sa pojednih pčelinjih paša.

Bordovska čorba najstariji je fungicid za suzbijanje peronospore vinove loze (Plasmopara viticola), a dobila je ime po francuskom gradu Bordeaux, u čijoj je okolini prvi put primenjena u vinogradarstvu. Otkrio ju je profesor botanike Milardet 1882. godine. Iako se bordovska čorba u vinogradarstvu upotrebljava više od sto godina, često se u praksi događa da se nepažljivo priprema i ne primenjuje u pravo vreme pa tako dolazi do neželjenih posledica.Budući da se bordovska čorba još uvek koristi u zaštiti vinove loze protiv peronospore,podsetićemo Vas kako se ona priprema i pravilno upotrebljava.

Veoma je bitno dobro odabrati podlogu, jer ona utiče i na poboljšanje i na pogoršanje niza agrobioloških i tehnoloških ossobenosti nakalemljenih sorata vinove loze. Greške pri izboru lozne podloge kasnije se ne mogu ispraviti.

Zabeleženo je da se štir koristio u ishrani Indijanaca centralne Amerike pre 6000 godina. Gaje se tri vrste: Amaranthus cruentus, A. caudatus i A. hypochondriacus. Upotrebljava se list i seme. List se priprema kao spanać, a seme kao kod žitarica. Seme je sadrži oko 16 % belančevina, 64 % skroba i 6 % ulja, ima visok sadržaj esencijalne aminokiseline lizin, a takođe je i bezglutenska namirnica. Od semena mogu da se prave kokice kao kod kukuruza, a od brašna hleb, pecivo, kolači.

Opstanak stočarstva na selu jednim delom zavisi od motivacije mladih ljudi da se bave tom zahtevnom proizvodnjom. Uzgoj goveda nije samo proizvodnja, to je zapravo način života na koji se mlad čovek mora odlučiti. Sve mere, potezi i aktivnosti nadležnih institucija u poljoprivredi bi trebalo da nađu način da podstiču i motivišu mlade ljude na selu da se ozbiljno i stručno bave poljoprivrednom proizvodnjom.