Zemlja :

Plodored se uspostavlja na osnovu zahteva vrsta prema obradi zemljišta, đubrenju stajnjakom i predusevu. Biološke specifičnosti povrća su osnov za izbor preduseva (predkulture). Neko povrće se uspešno gaji posle velikog broja vrsta (naročito grašak), a za neke je sužen izbor preduseva. Plodored je smena vrsta u prostoru i vremenu.

Čovek misli da zna šta je potrebno biljkama i životinjama: posebno pripremljena hrana, lako rastvorljiva đubriva ... a uskoro će biti i sintetičke hrane za životinje. Jedini način dobre ishrane biljaka i životinja, kao izvora hrane za čoveka, sastoji se u tome da im omogućimo da izaberu ono šta im najbolje odgovara, a to znači ...

Sve većom primenom hemijskih sredstava za zaštitu biljaka poremetila se prirodna ravnoteža, što je uzrokovalo smanjenje broja prirodnih neprijatelja kao i povećanjem broja štetočina. Jedan od osnovnih uzroka pojave štetočina je poremećena prirodna otpornost biljaka. Uzrok tome najčešće je nedostatak hranjivih materija za biljke , ali i višak azotnih materija iz veštačkih đubriva, čiji višak dovodi do povećane proizvodnje zelene mase, a zbog čega je biljka slabija kao takva i pravi mamac za štetočine.

Ovo je biljna vrsta koja se kod nas malo gaji. Potiče s Bliskog istoka a kod nas je donet iz Grčke. Ova biljka se gaji radi zrna, koje ima veliku hranljivu, energetsku i vitaminsku vrednost sa koeficijentom svarljivosti oko 97%. Ima veću hranljivu vrednost od pasulja jer sadrži više ulja i mineralnih soli.

U grupu koštičavog voća spadaju: breskva, drenjina, kajsija, šljiva, trešnja i višnja. Iako voće sadrži manju količinu ugljenih hidrata, zanemarljivo masti i belančevina, zbog značajne količine minerala i vitamina koje sadrži nezamenljivo je za vitalnost i imunitet ljudskog organizma.