Сасвим је непотребно одвозити са њиве хиљаде тона органике. Треба је тамо и прострети, како су радили први земљорадници на Земљи, поштујући Законе Природе. Они су са њива односили класје, плодове, поврће. А све остало су ту затрпавали у земљу. Код нас је прописано: сламу у стогове, стрњику – спалити, лишће од поврћа - на међу, лишће – на сметлиште и т.д. И све под изговором лепо за око, ратом против корова и штеточина, а у суштини, са јединим циљем, удаљити што даље земљораднике од добијања повећаних приноса.
Поред спелте, пшенице која се гаји у органској производњи и за коју је доказано да је лековита, још једна стара врста пшенице се шири на западу, а то је камут – Triticum turanicum, или староегипатска, Тутанкамонова пшеница.
Традиционално је прихваћено да се ради плодности земља мора кљукати стајњаком и минералним ђубривима. То није најбољи начин због следећих последица и разлога ...
Колико је светлост важна говори, на пример, следеће поређење историјских факата. Пре више од 4500 година, како пише у историјским списима, земљорадници древног царства Сумера између река Тигра и Еуфрата добијали су приносе пшенице око 5 t/hа. Земљорадња се обављала уз заливање, а њиве Сумера су биле на лединама старих градских сметлишта, на земљишту које је било засићено живим земљишним организмима.
Земљиште је природно богатство једне земље, непроцењиво добро целог човечанства и као такво га морамо чувати за будућа покољења. Као основа пољопривредне производње земљиште је подложно деградацији и уништавању...