Забележено је да се штир користио у исхрани Индијанаца централне Америке пре 6000 година. Гаје се три врсте: Amaranthus cruentus, А. caudatus и A. hypochondriacus. Употребљава се лист и семе. Лист се припрема као спанаћ, а семе као код житарица. Семе је садржи око 16 % беланчевина, 64 % скроба и 6 % уља, има висок садржај есенцијалне аминокиселине лизин, а такође је и безглутенска намирница. Од семена могу да се праве кокице као код кукуруза, а од брашна хлеб, пециво, колачи.
Раж је после пшенице најважније хлебно жито. Сматра се да се раж узгајала у малој Азији пре око 400 година, и да потиче од биљке Secale montanum која је постојала још у бронзаном добу. Ражено зрно се користи за производњу раженог хлеба, који има специфична органолептична својства, као и за израду мешаног хлеба као додатак кукурузном и пшеничном брашну. Брашно раженог зрна сиромашно је глутеном због чега је слабе пецивости у односу на пшеницу.
Луцерка припада вишегодишњим легуминозама. Период експлоатације је од 5-7 година. Висина стабиљке је око 80 cm. Обезбеђује око 80 t/hа зелене масе или око 20 t/hа сена. Просечан садржај сирових протеина у сувој материји је 19,8% а сирове целулозе 22,2%.
Новија истраживања указују на то да се паљењем стрњишта, ливада и пашњака, сем што се уништава комплетна биљна маса која је присутна на њиви, уништава и комплетна микрофлора и микрофауна на тој парцели и то до 5 cm у дубину.Самим тим се уништава огромна количина биљне масе која може да се употреби као зеленишно ђубриво и огроман број микроорганизама који разлажу ту биомасу и који преводе минералне материје у облике који су приступачни биљкама за исхрану.
Раж је посебно богата манганом, селеном, калијумом, фосфором, магнезијумом, гвожђем и цинком. Садржи и витамине Б комплекса, као и витамин Е. Има релативно мало глутена, што је значајно за оне који су благо осетљиви на овај састојак.