Повртарство :

У нашим условима велики је број популација које се гаје и то озимих са крупном главицом и малим бројем чешњева и пролетњих са високим садржајем суве материје, ситним луковицама, већим бројем чешњева. Од сората гаје се новосадске и паланачке. Већина гајених популација су високо специфична за поједина агроеколошка подручја, односно имају узак ареал гајења у којем се успешно производе.

Першун се гаји због задебљалог корена, а у заштићеном простору због листова. Најчешће се гаје сорте које дају задебљали корен и добру лисну розету (сорте коренастог) или сорте које образују само листове (а танак корен).

Сви смо свесни чињенице да живимо у веома загађеној околини, тако да смо постали осетљиви и на сам помен хемијских препарата за заштиту биљака. У органској пољопривреди забрањени су сви синтетички петициди и хербициди. Већ дужи низ година на цени је "непрскана храна". За заштиту биља се користе углавном биљни преперати и најчешће се користе као превентивна средства.

Код празилука се за исхрану користи лажна луковица односно лажно стабло и млади зелени листови. Лажно стабло може достићи висину до 60 cm,а дебљину 2-6 cm. Празилук захтева плодна земљишта средње тешка, хумусна са оптимумом киселости pH 6-7. На сиромашним земљиштима образују се груби листови и танко лажно стабло. Празилук тражи доста воде али не успева на земљиштима високе влажности и склоних забаривању. Гаји се уз редовно наводњавање. Захтева и висок интензитет светлости и дуг дан.

Квалитет земљишта први је услов да у оквиру органске пољопривреде повртарске и ратарске културе „здраво“ расту и буду отпорне на болести. Поред тога и избор сорти је изузетно значајан тако да стручњаци препоручују да се гаје старе домаће сорте и селекционисани биотипови полудивљег и дивљег воћа јер имају природну отпорност.