Измрзавање цветних пупољака велика је материјална штета за сваког воћара и последице могу бити много сложеније него што се мисли. Нестанак рода на воћкама проузрокује преусмеравање њихове активности на производњу вегетативне односно дрвне масе, што није повољно. Већи пораст дрвне масе на воћкама је пожељан само ако је у равнотежи са родношћу. Ради тога потребно је спречити бујање крошње.
Малина се сади од октобра до априла,само ако је земљиште погодно за рад и ако нису ниске температуре. Најбоље је садити малине у јесен, јер се изданци до пролећа приме и почну нормално да се развијају и расту. При пролећној садњи пријем изданка је увек слабију, а ако је пролеће још сушно или закасни,онда се мора обезбедити заливање, што поскупљује производњу и не гарантује добар пораст у првој години.
Основни задатак зимске резидбе у засадима јабуке је да оствари оптималне услове за формирање квалитетних цветних пупољака, односно ограничење трајања вегетативног раста, пуно и директно осветљење и добар енергетски биланс у току периода акумулације. Ограничавање вегетативног раста постиже се оптималним оптерећењем воћке родом и остављањем оноликог броја тачака вегетативног раста а према вегетативном потенцијалу воћке.
Воћарство представља једну од најрентабилнијих грана пољопривреде. Корист од воћарства је вишеструка. Сама вредност воћака изречена је у мудрој народној изреци ,,Воћке у пролеће развесељавају човека, у лето га хладе, а у зиму греју’’. Плодови воћа имају корисну улогу у побољшању исхране, обезбеђењу здравља и у лечењу многобројних болести. Поред коришћења воћа у свежем стању, у исхрани се користе и разне прерађевине од воћа, суво воће, компоти, сокови, џемови, мармеладе, сирупи, воћно вино...
Огрозд је жбунаста, листопадна воћка. Назива се и грожђем севера, јер може да успева знатно северније од винове лозе, а његови плодови, бобице варирају по облику и боји, као и плодови винове лозе. У повољним условима може да рађа 30-40 година, а обилне и квалитетне плодове доноси до 15. године старости. Принос може бити 20 t/hа.