У биовртларству нема корова односно штетних биљака, сваки коров има своју сврху и потребно је добро упознати биљке које расту у нашим вртовима како би их знали што боље искористити.
Напасање стоке је најбољи, најздравији и најчистији начин исхране животиња. Животиње које слободно шетају на пашњацима, саме ће заобилазити биљке које им чине штету. Но, ако је пашњак премали или лоше одржаван, постоји могућност да животиња због изгладнелости поједе и отровну биљку.
Од врта се више не очекују велики приноси и плодови него да они буду природни. Пермакултура је свашта и ништа, све до тренутка кад је почнете примењивати. Свакако није повратак на старо, односно начин живота наших бака и дедова. То је хармонија људи и земље, која на одрживи начин осигурава храну, енергију, склониште и остале материјалне и нематеријалне потребе. Пермакултурни дизајнер и баштован може користити доступне информације с циљем обогаћивања земље од које и на којој живи.
Шљива је родила, нико је неће и многи су одлучили да "модро" злато преточе у ракију. Најбитније код справљања воћних ракија је очување воћне ароме карактеристичне за воће од кога се ракија прави. Да би се очувала воћна арома код ракија као што су ракије од брескве, кајсије, jaбуке, крушке, шљиве и др потребно је придржавати се одређених упутстава и правила у току врења, дестилације и чување ових производа. Највећи део ароматичних материја губи се у току врења воћа.
Чичока потиче из Америке. Њене вредности су познавали Индијанци који су је називали "сунчани корен". У 17. веку добија своје енглеско име. У то доба чичока је у Европи била популарнија од кромпира, али касније кромпир је потиснуо, па је постајала "интересантна" само у време велике глади. У новије време све чешће се користи иу свету, и код нас.