Свако годишње доба идеално је како бисмо наш организам припремили за повећане активности и напоре, те га одржавали у доброј форми, опскрбљујући га вредним нутријентима. Зато, без обзира на годишње доба, препоручује се сезонско поврће као што је: спанаћ, блитва, брокула, карфиол, празилук, кељ, млади лук и остало поврће као целер, цвекла, шаргарепа итд. Поврће у исхрани је природни извор витамина и енергије, а правилним избором и количинама, не утиче на повећање телесне тежине!
Приликом производње купусњача (купус, кељ, келераба, карфиол, броколи) посебну пажњу треба обратити захтевима према земљишту, светлости, води и температури.
Иако се за сетву препоручује квалитетно декларисано семе, веома често повртари сами производе семе, тј. одабирајући најквалитетније, највеће и најзрелије плодове и од њих остављају семе за наредну годину. Ако сами производимо семе поврћа, пре сетве обавезно проверити енергију клијања, односно укупну клијавост семена.
Последњих година је значајно порасла тражња за садницама ораха у циљу подизања нових плантажних засада. На основу свих расположивих информација рекли бисмо - потпуно оправдано. Произодња ораха је дефицитарна, више од десет пута више увозимо него што га производимо, цена на тржишту је добра, производња је акумулативна, имамо повољне рејоне за производњу итд.
Ради ублажавања сезонског карактера потрошње стоног грожђа, грожђе се чува како би се у свежем стању могло трошити и у зимском периоду. Дужем чувању су намењене сорте позног и врло позног времена сазревања. Краће време (1 – 3 месеца) могу се чувати сорте средње позног времена сазревања.