Povrtarstvo :

Veoma otporan korenasti usev koji se dosta dugo razvija. Potrebni su mu hladni,vlažni uslovi. Narandžasti mesnati koren izuzetnog slatkastog ukusa može da se ostavi u zemljištu do kraja godine i vadi na jesen i zimu.

Zelena salata (Lactuca sativa L.), jednogodišnja biljka iz familije glavočika (Asteraceae), gaji se zbog ukusnog lišća i glavica. Prijatan ukus salate potiče od laktucina – mlečnog soka koji otvara apetit i pomaže varenje. Sveža salata sadrži: ugljene hidrate(2,5%), proteine(1,2%), ulja(0,2%), celuloze i minerala oko 0,5%, a od minerala najbogatija je kalijumom.Pored kalijuma sveža salata sadrži kalcijum, gvožđe, mangan, magnezijum, jod, kobalt, nikl, silicijum i bakar. Od vitamina najviše ima vitamina C, karotina, vitamina grupe B i nešto manje vitamina E.

Svako godišnje doba idealno je kako bismo naš organizam pripremili za povećane aktivnosti i napore, te ga održavali u dobroj formi, opskrbljujući ga vrednim nutrijentima. Zato, bez obzira na godišnje doba, preporučuje se sezonsko povrće kao što je: spanać, blitva, brokula, karfiol, praziluk, kelj, mladi luk i ostalo povrće kao celer, cvekla, šargarepa itd. Povrće u ishrani je prirodni izvor vitamina i energije, a pravilnim izborom i količinama, ne utiče na povećanje telesne težine!

Prilikom proizvodnje kupusnjača (kupus, kelj, keleraba, karfiol, brokoli) posebnu pažnju treba obratiti zahtevima prema zemljištu, svetlosti, vodi i temperaturi.

Iako se za setvu preporučuje kvalitetno deklarisano seme, veoma često povrtari sami proizvode seme, tj. odabirajući najkvalitetnije, najveće i najzrelije plodove i od njih ostavljaju seme za narednu godinu. Ako sami proizvodimo seme povrća, pre setve obavezno proveriti energiju klijanja, odnosno ukupnu klijavost semena.