Zemlja :

Svako godišnje doba idealno je kako bismo naš organizam pripremili za povećane aktivnosti i napore, te ga održavali u dobroj formi, opskrbljujući ga vrednim nutrijentima. Zato, bez obzira na godišnje doba, preporučuje se sezonsko povrće kao što je: spanać, blitva, brokula, karfiol, praziluk, kelj, mladi luk i ostalo povrće kao celer, cvekla, šargarepa itd. Povrće u ishrani je prirodni izvor vitamina i energije, a pravilnim izborom i količinama, ne utiče na povećanje telesne težine!

Prilikom proizvodnje kupusnjača (kupus, kelj, keleraba, karfiol, brokoli) posebnu pažnju treba obratiti zahtevima prema zemljištu, svetlosti, vodi i temperaturi.

Iako se za setvu preporučuje kvalitetno deklarisano seme, veoma često povrtari sami proizvode seme, tj. odabirajući najkvalitetnije, najveće i najzrelije plodove i od njih ostavljaju seme za narednu godinu. Ako sami proizvodimo seme povrća, pre setve obavezno proveriti energiju klijanja, odnosno ukupnu klijavost semena.

Poslednjih godina je značajno porasla tražnja za sadnicama oraha u cilju podizanja novih plantažnih zasada. Na osnovu svih raspoloživih informacija rekli bismo - potpuno opravdano. Proizodnja oraha je deficitarna, više od deset puta više uvozimo nego što ga proizvodimo, cena na tržištu je dobra, proizvodnja je akumulativna, imamo povoljne rejone za proizvodnju itd.

Radi ublažavanja sezonskog karaktera potrošnje stonog grožđa, grožđe se čuva kako bi se u svežem stanju moglo trošiti i u zimskom periodu. Dužem čuvanju su namenjene sorte poznog i vrlo poznog vremena sazrevanja. Kraće vreme (1 – 3 meseca) mogu se čuvati sorte srednje poznog vremena sazrevanja.