Виноградарство :

Нека од најбољих вина која се производе од ове сорте долазе из области Cote D’Or и веома су скупа. Ова сорта има веома дугу историју, и гајила се још у 14.веку ...

Бело вино производи се по правилу од белих сората грожда. Међутим, оно се може добити и од црних сората грожђа под условом да се муљање подеси тако, да се покожица не цепа и да се са пресовањем кљука престане кад почне да отиче обојена шира. Остатак обојене шире у кљуку користи се за справљање црног вина. За справљање белог вина шира се одмах одваја од комине и без ње превире. Грожђе се прерађује у бело вино применом операција муљања грожђа, оцеђивања и цеђења кљука, сулфитирања, пречишћавања и ферментације шире.

С обзиром на употребну вредност, сорте се пре свега деле на винске и стоне. Винске сорте се деле на сорте за бела вина и сорте за црна вина. У сорте за бела вина сврставају се сорте са белим, жутим, зеленим, сивим и црвеним бобицама, од којих се производи бело вино. У сорти за црна вина има таквих код којих се бојене материје поред покожице налазе и у соку. Такве сорте се зову бојадисери.

Врло стара балканска сорта. На већим површинама гаји се у Бугарској, Турској, Албанији, Румунији, Мађарској. У Војводини се више гаји црвена сланкаменка а у централној Србији варијетет са тамнијом бојом покожице, такозвана црна пловдина.

Ради ублажавања сезонског карактера потрошње стоног грожђа, грожђе се чува како би се у свежем стању могло трошити и у зимском периоду. Дужем чувању су намењене сорте позног и врло позног времена сазревања. Краће време (1 – 3 месеца) могу се чувати сорте средње позног времена сазревања.