Виноградарство :

Племенита винова лоза (V. Vinifera L.) спада у ред гајених биљака које су веома осетљиве на биљне болести и штеточине. Посебност племените лозе, у односу на друге врсте рода Vitis, је у томе што је она осетљива према болестима (пламењачи, пепелници) и штеточинама (филоксери) које су у Европу пренете из Америке, док су врсте лозе пореклом из Америке, на те болести и штеточине, углавном отпорне.

Виноградарство, по принципима органске пољопривреде, подразумева производњу здравог грожђа и квалитетног вина. Уважавају се биолошки закони, подржавају и унапређују природна плодност и биолошки процеси у земљишту, користи његова микробиолошка активност која доприноси правилној исхрани лозе. Обрада земљишта своди се на најмању меру, а забрањена је употреба минералних ђубрива и синтетичких пестицида у заштити.

Клима одлучујуће утиче на узгој винове лозе, па самим тим и производњу вина, грожђаног сока, стоног и бесеменог грожђа. У периоду сазревања када се бобица и грозд "прошарају" тј. када се запазе промене у боји покожице и квалитету бобица, утицај климе је одлучујући.

Захваљујући новом патенту који открива додатак шећера или воде, произвођачи и потрошачи вина биће заштићени од несавесних произвођача напитка од грожђа...

На квалитет грожђа и прерађевине од грожђа утичу бројни фактори: сорта, лозна подлога, климатски услови, земљишни услови, систем гајења, примењене агротехничке мере и др. Сорта је основ квалитета грожђа а самим тим и прерађевина од њега. Из различитости сорти проистекле су и поделе на различите категорије. Критеријуми за квалитет грожђа различити су кад су у питању винске и стоне сорте.