Виноградарство :

Врло стара балканска сорта. На већим површинама гаји се у Бугарској, Турској, Албанији, Румунији, Мађарској. У Војводини се више гаји црвена сланкаменка а у централној Србији варијетет са тамнијом бојом покожице, такозвана црна пловдина.

Ради ублажавања сезонског карактера потрошње стоног грожђа, грожђе се чува како би се у свежем стању могло трошити и у зимском периоду. Дужем чувању су намењене сорте позног и врло позног времена сазревања. Краће време (1 – 3 месеца) могу се чувати сорте средње позног времена сазревања.

Процес производње и промета вина је доста сложен посао, па се често не завршава у истом подруму. Да би се имао нешто јаснији поглед намене и делокруга пословања, подруми се орјентационо могу поделити на: произвођачке, полупроизвођачке, сабирне, комерцијалне, комбиноване и специјализоване.

Приликом подизања новог засада винове лозе као и при подизању сваког вишегодишњег засада треба много више водити рачуна о разним чиниоцима, обзиром да се ради о културама које ће се на изабраној локацији и земљишту дуго година налазити и плодоности. Утолико је већа одговорност виноградара при планирању будућег засада и производње како не би били доведени у ситуацију да већ у старту направе грешке које ће их пратити читавог века екплоатације засада.

Подаци говоре да органско вино у свом менију најрадије виде људи од 21 до 34 године, да о здравијем вину више размишљају жене, да се за њега више интересују они који мање зарађују (богати више нагињу традиционалним, лли вероватно скупим винима). Иначе, органска вина која се сада производе и купују у свету још не представља значајну количину да би се присталице вина произведеног на традиционални начин осетиле угрожено.