Vinogradarstvo :

Vrlo stara balkanska sorta. Na većim površinama gaji se u Bugarskoj, Turskoj, Albaniji, Rumuniji, Mađarskoj. U Vojvodini se više gaji crvena slankamenka a u centralnoj Srbiji varijetet sa tamnijom bojom pokožice, takozvana crna plovdina.

Radi ublažavanja sezonskog karaktera potrošnje stonog grožđa, grožđe se čuva kako bi se u svežem stanju moglo trošiti i u zimskom periodu. Dužem čuvanju su namenjene sorte poznog i vrlo poznog vremena sazrevanja. Kraće vreme (1 – 3 meseca) mogu se čuvati sorte srednje poznog vremena sazrevanja.

Proces proizvodnje i prometa vina je dosta složen posao, pa se često ne završava u istom podrumu. Da bi se imao nešto jasniji pogled namene i delokruga poslovanja, podrumi se orjentaciono mogu podeliti na: proizvođačke, poluproizvođačke, sabirne, komercijalne, kombinovane i specijalizovane.

Prilikom podizanja novog zasada vinove loze kao i pri podizanju svakog višegodišnjeg zasada treba mnogo više voditi računa o raznim činiocima, obzirom da se radi o kulturama koje će se na izabranoj lokaciji i zemljištu dugo godina nalaziti i plodonosti. Utoliko je veća odgovornost vinogradara pri planiranju budućeg zasada i proizvodnje kako ne bi bili dovedeni u situaciju da već u startu naprave greške koje će ih pratiti čitavog veka ekploatacije zasada.

Podaci govore da organsko vino u svom meniju najradije vide ljudi od 21 do 34 godine, da o zdravijem vinu više razmišljaju žene, da se za njega više interesuju oni koji manje zarađuju (bogati više naginju tradicionalnim, lli verovatno skupim vinima). Inače, organska vina koja se sada proizvode i kupuju u svetu još ne predstavlja značajnu količinu da bi se pristalice vina proizvedenog na tradicionalni način osetile ugroženo.