Модернизација производње у пољопривреди довела је до повећања продуктивности у свим њеним областима,тако и у сточарству. У производњи се користе високо продуктивне расе различитих врста домаћих животиња. С тим у вези, долази до великог уништавања аутохтоних раса домаћих животиња широм света. Утицај таквих фактора довео је и код нас до исчезавања неких раса. Ангажованошћу великих заљубљеника у аутохтоне расе, долази полако до њиховог враћања из “заборава”.
Бели меки сир представља традиционални производ на територији целог Балканског полуострва, па и у Републици Србији. Традиција његове производње је стара неколико векова. Специфичне географске и климатске прилике сваког по наособ региона омогућавају израду сира са сопственим карактеристикама, својственим за то поднебље.
Козе и овце спадају у најраније припитомљене животиње. Остаци коза пронађени су на археолошким налазиштима у Западној Азији, као што су Jericho, Choga, Mami, Djeitun и Cayonu, на основу чега се закључује да доместикација коза потиче између 6000 и 7000 пне. Међутим, за разлику од порекла оваца, порекло коза је познато . Највећи предак данашње козе је безоар коза распрострањена са планина мале Азије преко Блиског Истока до Синда.
У сеоским двориштима, посебно у равничарским крајевима, могу се срести афричке лепотице које називамо морка или бисерка, а у народу их још називају мисирка и морска кокош. У питању су живахне и бучне птице са перјем посутим многобројним сјајним тачкицама. Карактерисичан украс ове живине је рожнати израштај на чеоно-теменом делу главе. Он је код мужјака израженији него код женке. Боја перја - плавичаста, сребрнаста па и бела.
Од угљено-хидратних хранива је најважнији кукуруз. Он има висок садржај енергије и са те стране нема могућности предозираности. Међутим проблем је велика заступљеност уља.Зато се ствара дебела и мека сланина, јер се унета храна (маст) не трансформише, већ се директно депонује у организму.