Сточарство :

Рецепти за ову врсту сира потичу из области Медитерана и међусобно се врло разликују, али је најпознатији италијански сир Formaggio Ubriaco, а у нашем преводу – пијани сир.

Да би овца давала више вуне,млека и меса, и да би била продуктивнија, мора се применити најправилнији начин одгајања. Одгајивач мора да познаје развитак разних раса оваца а посебно оне које гаји, њене биолошке особине и продуктивне способности,услове при којима је она стварана,да би могао правилно да усмери даљи развитак свога стада,фарме или оваца неког дела региона.

Назив је добио по месту Липица код Сежане у Словенији где је 1580. год. основана ергела лаких коња за потребе Бечког двора. У стварању Липицанске расе учествовали су коњи из ергела у Чешкој и Немачкој, а повремено су коришћена грла Арапске расе.

Домаћи козји сир производи се у два основна типа: бели меки сир и полутврди сир. Бели, меки сир се производи у подручјима где је производња овог сира доминантна, те се као сировина употребљава кравље, овчије и козје млеко или њихове мешавине. Полутврди козји сир се производи аутохтоно на подручју Приморја, Острва, Херцеговине и Црне Горе.

Козји сир са парадајзом је специјалитет централног и јужног дела Италије. Ова врста сира се прави највише у Фиренци, Урбину, Риму, Напуљу, Салерну, Казерти. Мирис и укус сира је карактеристичан, а добија се комбинацијом млека домаћих коза и парадајза који се употребљава за припремање чувеног прелива, соса за тесто, шпагете (дугуљасти, сочни, мали, изразито црвени, слатки парадајз). Име овог сира је: каћота ал помодоро (caciotta al pomodoro).